Литерарни конкурс поводом Савиндана Објављено 25. јануар 2025. На литерарном конкурсу Средње школе поводом Савиндана победила је ученица одељења III 1 , Дуња Ковачевић, са саставом на тему „Право ходи ногама својим и путеве своје исправљај“. Рад је писан као морални есеј, али лирским, поетичним стилом, надахнуто и емотивно, што му даје нарочиту вредност. У свом саставу ученица указује да живимо у времену када су вредности хришћанске традиције и светосавља релативизоване и угрожене. Не либи се да отворено говори о људима који су тај пут одбацили, који чине зло на овом свету и делује да њиме владају. То је пут лажног сјаја, којим, изгледа, сви желе поћи, док је с друге стране пут истине, правде и духовног подвига онај који је тежак, захтеван, трновит, али је и једини исправан. Дуња нас подсећа на то да је човеку дата слободна воља, да сам бира којим ће путем ходити и колико вреди ићи правим путем. Тако нас враћа на мисао Светог Симеона, коју је изрекао своме сину Сави, на самрти – опомињући нас да и у тешким временима можемо и морамо сачувати свој дух и душу. „Каква је корист човеку, да далеко ходи кривим путевима? Један корак на путуправде и спасења више вреди него стотине корака ка бездану зла.“Средња школа додељује и специјалну награду и посебну похвалу ученику Давиду Митровићу из Прилужја. Наиме, ове године је на наш конкурс приспео и рад једног основношколца, правог малог песника са Косова и Метохије. Давид је на тему „Писмо Светом Сави“ написао песму, која почиње питањем:„Драги наш Свети Саво,ово ти писмо пишемда ми кажеш је ли правода српски зборим и дишем?“ Својим детињим очима он сагледава судбину свога народа на Косову и Метохији и обраћа се Светом Сави да моли Бога за слогу, мир и очување нашег духовног јединства и националног идентитета. Сматрамо да је песма дубоко емотивна, дирљива и уметнички вредна. Од срца се захваљујемо Давиду и његовој учитељици Марини Митровић што су учествовали на нашем конкурсу. Стручно веће за српски језик и књижевност Право ходи ногама својим и путеве своје исправљај Бејаше свет скован Божјом руком, бејаху путеви сковани прави и честити. Но, ништа уовоземаљском животу није вечно. Ни сјај сунца, ни тама ноћи, а ни траг који за собомостави наш путеводитељ Сава. Тако лако, тако несмотрено, скрену свет са његовогпута. Са пута чистоте, просвећености, скромног срца и кроткости. Са пута одрицања ижеље за нечим очима невидљивом, узвишеним и светим. Изгуби се на путу ка бездану,ка неизбежној смрти. На путу сатканом од зла, охолости и патње, који лажно сјајионима који само очима гледају. Сјаји дукатима, златом и богатством, а ходећи њиме,душе сјај нам се гаси. Ходимо ка новцу, ка моћи, ходимо ка жељи да заузмемо свет.Тим путем пођоше многи пре нас, та како сада ми да се од тог пута одвојимо? Како дапођемо за Божјом речи? Никако другачије до снагом воље. Воља је суштина света ивоља је коб света. Сва бића постоје, док постоји воља. Јаком и искреном вољомможемо засигурно пратити пут истине и правде. Ма колико далеко садашњи свет биоод њега, ма колико се сви морали жртвовати да се вратимо том путу. Нема изговора,јер свако бира пут којим ходи, нема изговора ни ако већина ходи кривим путем. Бог јечовеку дао разум, дао му способност да одвоји добро и зло, да сам бира којим путемће поћи, и да прати Божју реч – не реч већине, не реч другог човека, већ реч Бога.Каква је корист човеку, да далеко ходи кривим путевима? Један корак на путу правде испасења више вреди него стотине корака ка бездану зла. Данас, више него икада пре, видимо да је Божја реч међу људима давно утихнула.Невини страдају сваког дана, док живе своје животе у сенкама оних који су гласнији.Живимо у сенкама оних који не знају са срамоту, којима је душа празна и који немајустрах ни од кога, па чак ни од Бога. Не плаше се оног који ће им судити за зло којечине. Они не бирају начин да дођу до циља. Они ће на свом путу погазити све;погазиће своју реч, погазиће част коју су давно изгубили, а неће се колебати да згазе ионог ко им се, речју или делом, супротстави. Одавно су изгубљени на путу похлепе. Изњих се сваки траг Божје речи иселио. С времена на време дешава се да се мржња игнев излију из својих корита, да поплаве свет и угуше све боље нагоне у човеку. И засве то не треба кривити никога до нас самих. Није криво време. Није време зло, већсви ми који чинимо то време, који у њему живимо. Да није нас, не би било ни времена.Управо га ми одређујемо, ми га чинимо добрим или злим, ми га трујемо илипросвећујемо. Ми смо време. Зло није само од себе постало, произашло је од нассамих. А ако само није створено, неће само ни нестати. Све нам се у животу враћа какосами дајемо. И сва ће патња бити награђена, нечим узвишеним, и сва ће охолост битикажњена, без изузетка. Нека мир наше душе буде наша највећа награда. Нека намсазање да корачамо правим путем буде охрабрење да њиме и наставимо и нека намљубав и правда буду водиља ка бољем свету. До тог бољег и искренијег света води нассамо један пут. Пут којим је ишао наш духовни отац Сава. Пут којим нам неће битилако ходити, јер је његов пут био пут одрицања, поста и молитве, али колико је тежи –толико је узвишенији и чистији од оног пута који је човек сам себи поставио, да би ходио лакше, да би ходио ка овоземаљским, привидним наградама. Ходити путемчасти, није никада било лако. Очи ће нас варати да је бахатима и бездушнима лакше,да је њихов живот богатији, да је њихов избор онај прави. Њихов глас ће нас позиватида кренемо за њима. Њихво богатство ће нас натерати на размишљање и неповерењеу сопствене одлуке. Али упркос свему томе, наша вера треба да нас одржи на правомпуту. Наша вера у правду, доброту, и пут нашег светитеља. Знајмо да ће једног дана сведа нам се врати. Одрицање и правичност биће нам многоструко враћени.И на крају, не кривимо друге за зло које нас окружује, већ устанимо против њега. Свикоји желимо да свет учинимо бољим, праведнијим и складнијим. Да у њему владаБожја проповед, и прати пут светитеља. Нека се наш глас чује, нека милосрђе и љубавкоју носимо у себи превагну и нека пред њим све зло занеми. Дуња Ковачевић Писмо Светом Сави Драги наш Свети Саво,ово ти писмо пишем,да ми кажеш је ли правода српски зборим и дишем?Откако ниси са намадигла се велика бука и галама,много тога није исто,прљаво је проглашено за чисто.Молиш ли се за нас Српчићеса Косова малене птиће?Питаш ли се или знашшта са нама биће?Да живимо у миру и слози,ти се моли и помози.Деца ништа нису крива,само су радознала и жива.Каква је земља сновабез жице и зарђалих окова?Зашто се овде на децу пуца,зашто су им хладна срца?Да ли можеш да упиташнашег драгог Богагде је нестала слога?Сваки те Србин од срца молиза оно што нас највише боли,то се никад крило није,нека Косово остане део Србије. Давид Митровић, 3/1ОШ „Вук Караџић“, Прилужје38213 Прилужје