Skip to content

Литерарни конкурс поводом Савиндана

На литерарном конкурсу Средње школе поводом Савиндана победила је ученица одељења III 1 , Дуња Ковачевић, са саставом на тему „Право ходи ногама својим и путеве своје исправљај“. Рад је писан као морални есеј, али лирским, поетичним стилом, надахнуто и емотивно, што му даје нарочиту вредност. У свом саставу ученица указује да живимо у времену када су вредности хришћанске традиције и светосавља релативизоване и угрожене. Не либи се да отворено говори о људима који су тај пут одбацили, који чине зло на овом свету и делује да њиме владају. То је пут лажног сјаја, којим, изгледа, сви желе поћи, док је с друге стране пут истине, правде и духовног подвига онај који је тежак, захтеван, трновит, али је и једини исправан. Дуња нас подсећа на то да је човеку дата слободна воља, да сам бира којим ће путем ходити и колико вреди ићи правим путем.

Тако нас враћа на мисао Светог Симеона, коју је изрекао своме сину Сави, на самрти – опомињући нас да и у тешким временима можемо и морамо сачувати свој дух и душу.
„Каква је корист човеку, да далеко ходи кривим путевима? Један корак на путу
правде и спасења више вреди него стотине корака ка бездану зла.“

Средња школа додељује и специјалну награду и посебну похвалу ученику Давиду Митровићу из Прилужја. Наиме, ове године је на наш конкурс приспео и рад једног основношколца, правог малог песника са Косова и Метохије. Давид је на тему „Писмо Светом Сави“ написао песму, која почиње питањем:
„Драги наш Свети Саво,
ово ти писмо пишем
да ми кажеш је ли право
да српски зборим и дишем?“

Својим детињим очима он сагледава судбину свога народа на Косову и Метохији и обраћа се Светом Сави да моли Бога за слогу, мир и очување нашег духовног јединства и националног идентитета. Сматрамо да је песма дубоко емотивна, дирљива и уметнички вредна. Од срца се захваљујемо Давиду и његовој учитељици Марини Митровић што су учествовали на нашем конкурсу.

Стручно веће за српски језик и књижевност


Право ходи ногама својим и путеве своје исправљај

Бејаше свет скован Божјом руком, бејаху путеви сковани прави и честити. Но, ништа у
овоземаљском животу није вечно. Ни сјај сунца, ни тама ноћи, а ни траг који за собом
остави наш путеводитељ Сава. Тако лако, тако несмотрено, скрену свет са његовог
пута. Са пута чистоте, просвећености, скромног срца и кроткости. Са пута одрицања и
жеље за нечим очима невидљивом, узвишеним и светим. Изгуби се на путу ка бездану,
ка неизбежној смрти. На путу сатканом од зла, охолости и патње, који лажно сјаји
онима који само очима гледају. Сјаји дукатима, златом и богатством, а ходећи њиме,
душе сјај нам се гаси. Ходимо ка новцу, ка моћи, ходимо ка жељи да заузмемо свет.
Тим путем пођоше многи пре нас, та како сада ми да се од тог пута одвојимо? Како да
пођемо за Божјом речи? Никако другачије до снагом воље. Воља је суштина света и
воља је коб света. Сва бића постоје, док постоји воља. Јаком и искреном вољом
можемо засигурно пратити пут истине и правде. Ма колико далеко садашњи свет био
од њега, ма колико се сви морали жртвовати да се вратимо том путу. Нема изговора,
јер свако бира пут којим ходи, нема изговора ни ако већина ходи кривим путем. Бог је
човеку дао разум, дао му способност да одвоји добро и зло, да сам бира којим путем
ће поћи, и да прати Божју реч – не реч већине, не реч другог човека, већ реч Бога.
Каква је корист човеку, да далеко ходи кривим путевима? Један корак на путу правде и
спасења више вреди него стотине корака ка бездану зла.

Данас, више него икада пре, видимо да је Божја реч међу људима давно утихнула.
Невини страдају сваког дана, док живе своје животе у сенкама оних који су гласнији.
Живимо у сенкама оних који не знају са срамоту, којима је душа празна и који немају
страх ни од кога, па чак ни од Бога. Не плаше се оног који ће им судити за зло које
чине. Они не бирају начин да дођу до циља. Они ће на свом путу погазити све;
погазиће своју реч, погазиће част коју су давно изгубили, а неће се колебати да згазе и
оног ко им се, речју или делом, супротстави. Одавно су изгубљени на путу похлепе. Из
њих се сваки траг Божје речи иселио. С времена на време дешава се да се мржња и
гнев излију из својих корита, да поплаве свет и угуше све боље нагоне у човеку. И за
све то не треба кривити никога до нас самих. Није криво време. Није време зло, већ
сви ми који чинимо то време, који у њему живимо. Да није нас, не би било ни времена.
Управо га ми одређујемо, ми га чинимо добрим или злим, ми га трујемо или
просвећујемо. Ми смо време. Зло није само од себе постало, произашло је од нас
самих. А ако само није створено, неће само ни нестати. Све нам се у животу враћа како
сами дајемо. И сва ће патња бити награђена, нечим узвишеним, и сва ће охолост бити
кажњена, без изузетка. Нека мир наше душе буде наша највећа награда. Нека нам
сазање да корачамо правим путем буде охрабрење да њиме и наставимо и нека нам
љубав и правда буду водиља ка бољем свету. До тог бољег и искренијег света води нас
само један пут. Пут којим је ишао наш духовни отац Сава. Пут којим нам неће бити
лако ходити, јер је његов пут био пут одрицања, поста и молитве, али колико је тежи –
толико је узвишенији и чистији од оног пута који је човек сам себи поставио, да би

ходио лакше, да би ходио ка овоземаљским, привидним наградама. Ходити путем
части, није никада било лако. Очи ће нас варати да је бахатима и бездушнима лакше,
да је њихов живот богатији, да је њихов избор онај прави. Њихов глас ће нас позивати
да кренемо за њима. Њихво богатство ће нас натерати на размишљање и неповерење
у сопствене одлуке. Али упркос свему томе, наша вера треба да нас одржи на правом
путу. Наша вера у правду, доброту, и пут нашег светитеља. Знајмо да ће једног дана све
да нам се врати. Одрицање и правичност биће нам многоструко враћени.
И на крају, не кривимо друге за зло које нас окружује, већ устанимо против њега. Сви
који желимо да свет учинимо бољим, праведнијим и складнијим. Да у њему влада
Божја проповед, и прати пут светитеља. Нека се наш глас чује, нека милосрђе и љубав
коју носимо у себи превагну и нека пред њим све зло занеми.

Дуња Ковачевић


Писмо Светом Сави

Драги наш Свети Саво,
ово ти писмо пишем,
да ми кажеш је ли право
да српски зборим и дишем?

Откако ниси са нама
дигла се велика бука и галама,
много тога није исто,
прљаво је проглашено за чисто.

Молиш ли се за нас Српчиће
са Косова малене птиће?
Питаш ли се или знаш
шта са нама биће?

Да живимо у миру и слози,
ти се моли и помози.
Деца ништа нису крива,
само су радознала и жива.

Каква је земља снова
без жице и зарђалих окова?
Зашто се овде на децу пуца,
зашто су им хладна срца?

Да ли можеш да упиташ
нашег драгог Бога
где је нестала слога?

Сваки те Србин од срца моли
за оно што нас највише боли,
то се никад крило није,
нека Косово остане део Србије.

Давид Митровић, 3/1
ОШ „Вук Караџић“, Прилужје
38213 Прилужје

© 2018 – 2025 Средња школа Нова Варош