Добитници награде „Проф. Боривоје Јелић“ (2025) Објављено 11. април 2025. Жири у саставу: Универзитетски професор Оливера Ђокић Професор српског језика и књижевности Мирјана Штрбац Књижевница и песникиња Лела Марковић Овогодишњи чланови комисије изабрали су, сваки за себе, по три најбоља рада који су оставили печат аутентичности. Професорка Оливера Ђокић Професорка Оливера Ђокић је као три најбоља рада издвојила радове под шифрама Зведица123, Камен123 и 1804078. Образложење професорке Ђокић је следеће: 3вездица123 Језик и стил писања ученика овог рада су лепи, богати у изразу. Родитељска поука која се провлачи као главни мотив је неузвраћање зла злом. Има ли ишта важније него научити своје дете овоме?! Рад је богат и контекстуализацијом у различитим ситуацијама неузвраћања зла. Овде као да одзвања педагогија професора Владимира Варићка која је више него икад потребна овом свету како се ништа не може исправно схватити уколико се не усаврши дечији карактер. Професор Варићак је то чинио у поучавању једног од највећих умова данашњице Милутина Миланковића. Камен123 Језик и стил писања ученика овог рада су чисти, јасни и богати у осећањима које дочаравају слике детињства. Посебно привлачи део рада у родитељској поуци о упорности и марљивости у раду како би подносећи велике жртве испунили своје животне циљеве. И то без граница. Што год пожели млади ум речима одраслих, то може и да буде остварено, јер нико младог човека не може да заустави. Овде као да читамо Реја Бредберија, писца научне фантастике и романа Фаренхајт 451, и његов дечији роман Маслачково вино. 1804078 Језик и стил писања ученика овог рада су језгровити и фини у кратким изразима. Помало нас може шокирати поука коју је ученик овог рада запамтио за цео живот од својих родитеља да ником не верује. „Како разликовати истину од лажи, добро од зла, како знати да те неко искрено воли или је то само маска?“ ученик овог рада нам поставља као суштински важна питања. Овде не можемо а да се не подсетимо речи светогорског Старца Порфирија да је сваком човеку заправо потребан другачији лек за решавање његових проблема. У његовом веровању. И Божијем промислу таквог дечијег веровања. Професорка Мирјана Штрбац Професорка Мирјана Штрбац је као најбоље радове издвојила саставе под шифрама Весели маслачак 494, Ања1234 и Камен123. Свој избор је образложила на следећи начин: Весели маслачак 494 Изузетан састав, топло лирски обојен и поетичан. Аутор је искрен у односу према себи,и сопственом карактеру те васпитној улози родитеља. У центру пажње је мајка, њено тихо и дискрено поучавање, која суштину свог односа према животу (из животног искуства стечену) сажима у неколико речи и реченица, показујући тиме да је живот једноставан, а да га ми беспотребно компликујемо.. Аутор вредност тих поука осећа у сопственом животу, добија потврду за њих. Реченице нису предуге, аутор има свој посебни уметнички израз, а прича је композиционо и стилски заокружена. Доследно је одговорено на тему од почетка до краја, родитељ је пример и у речи, и у делима. Ања1234 Одличан састав. Кроз ретроспективно казивање, кратким реченицама постиже се непосредност и динамична радња. Аутор нам приближаваа епизоду из свог детињства, у којој као дете добија више родитељских поука. Једна безазлена, уобичајена ситуација утицала је на сазревање аутора и разотривање озбиљности живота одраслих људи. Наравно, родитељ у својој пожртвованости смогне снаге да се избори и омогући радост свом детету, али дете, потом одрасла особа, кроз ову прича прима поуку о љубави и жртви које су изван сфере видљивог. Друга поука је смисао школовања и вредност образовања. Камен123 Одличан састав. Ретропективним казивањем, аутор се враћа у епизоду из детињства. Комбиновањем манира америчког road movie (филмови са темом путовања), те образовних романа, у причи се спајају мотив путовања и разговора на путу. који граде личност младе особе. Отац, као Сократ ученике, једноставно пропитује и буди у својој деци запитаност о сопственој будућности. Ослобађа из страхова од немогућег и на тај начин даје им крила да досегну своје врхове. Нема баналне сентименталности, већ се види подстицајна улога породице која појединцу даје снагу и утемељеност. Као изузетно добре саставе, професорка је издвојила и Сунашце (прича о дечијој лажи и васпитним мерама), Звоно (није само ужа породица та која поучава и васпитава, већ и Црква и свете књиге), Процес (породица као нематеријална вредност, родитељи као узор живота). Књижевница Лела Марковић Књижевница Лела Марковић је изабрала радове под шифрама Звездица123, Сунцокрет и Звоно. Њено образложење избора је следеће: Звездица123 Ауторка састава под шифром Звездица123, већ првом реченицом показује слободан и аутентичан приступ, прилазећи теми са лица места: „Празне, неисписане беле странице – није ли то слика онога који је тек дошао на свет?“ Ова спонтаност у преношењу задате теме са папира на папир, вођена имагинацијом при истраживању задатка, чини почетак писаног рада занимљивим и за пажњу читаоца заокупљујућим. Ауторка својим приступом теми чини да изгледа да не води она причу већ да прича води њу. О томе сведочи и наставак, „комбинацији слова, речи и реченица које стрпљиво чекају да буду нанесене на прегршт белих папира“, а којој је потребан „смислен редослед, уређеност и стабилност, како се не би створио општи неред и хаос, из ког је тешко наћи излаз“. Ношен питањем како одговорити на задатак, тема води ауторку као река ушћу. У разради теме, она се враћа на елемент задате теме – родитеље, од којих исходи поука. Сагладава родитеље који су породицу створили и имају тај тежак задатак да своја искуства и знања пренесу деци. „Пренети своја искуства и знања, научити шта је исправно а шта није, претворити нешто што звучи немогуће у могуће…“, три су степена поучавања детета које ауторка добро препознаје у родитељском задатку. Она веома лепо подвлачи три степена родитељског васпитања обогаћеног љубављу: пренети, научити, претворити. Скала је сачињена у складу са узрастом, одрастањем детета и сазревањем. Сходно зрењу дететовом је и могућност његова да дате поуке прими, научи их и претвори их из теорије у праксу – у примену. У следећем делу разраде теме, млада ауторка се усресређује на веома лепу, душекорисну и суштинску поуку: „Не узвраћај зло“. Отпор злу, непоистовећивање, нечињење зла, неузвраћање злом, садржи се у свим Божјим заповестима. Препознавање зла нужно је и у нашој свакодневници. Она лепо запажа да свака здрава особа, дубоко свесна себе и света око себе, нема потребу да чини зло. Дакле, особа испуњена љубављу духовно је здрава особа која није завидна, љубоморна, лоших намера, себична. Подвлачи ауторка да управо „васпитање деце од најмлађег узраста има кључну улогу у томе. Поред тога и искуство“. Акцентује улогу и помоћ родитеља саветом али и да је на детету одговорност како тај савет прима и примењује. Она разрађује ову тему бавећи се и личним искуством: нанешеним злом, збуњеношћу и савладавањем таквог искуства уз помоћ дивних родитељских поука – да оне који чине зло треба схватити, да су то дубоко несрећни људи а да су њихова дела рефлексија тога стања. Како се снаћи у таквој средини, како избећи лоше људе који чине зло и наставити са својим животом… тема су ауторкиног промишљања до краја овог писаног састава. У свом закључку, ауторка наглашава значај обраћања пажње на дате савете, послушање истих и чување родитеља, „без којих живот не би био ни упола онога што јесте“. Правилно закључујује на самом крају да преузимање корисног искуства од родитеља, ту децу опрема и снажи за живот. Рад је аналитичан, садржајан промишљањима и закључцима. У потпуности је одговорио на задату тему и по разрађености и аутентичности се издвојио од осталих радова. Сунцокрет Занимљив почетак писменог рада, под шифром Сунцокрет, исказан у супротностима савременог живота проведеног испред великих екрана спрам квалитетно проведеног времена са породицом. Закључак дат на почетку, да савремени живот ускраћује време са породицом али савремене препреке превазилази родитељска љубав и подршка, добра је најава даље разраде текста. Млада ауторка у разради теме говори о вредностима којима су родитељи поплочали пут у будућност за своју децу. Те вредности су савети којима су родитељи поучавали младу особу и оснаживали је за живот: да је живот дуг, мрачан тунел на чијем је крају ипак светлост. Ауторка разрађује родитељску поуку и појашњава да се треба борити све време трајања мрака у тунелу, како бисмо из тог тунела изашли као бољи људи и заблистали умом, душом и телом. Препознаје значај борбе против патње, бола, мржње, грехова који обузимају, како би се на крају на том путу успело и у животу стекло више љубави, саосећања, милостивости… Ауторка наглашава да из тог тунела не би могло да се изађе без родитељске љубави и подршке породице… Затим лепо описује решење претварањем мрака у светлост, трња и корова у цвеће, мрачног лавиринта у предивну башту «која цвета љубављу, добротом, емпатијом, сажаљењем» . Препознаје тежину тога пута али наглашава: „Зато је важно изборити се.“ Упозорава и да засађено цвеће може бити уништено једном олујом (лошом емоцијом, искуством). Али да се због једне олује не сме стати, јер после долази сунце, „а оно ће створити нове услове за раст и развој те наше баште, наше душе“. Пуно лепих метафора у овом саставу, посебно је лепо поређење засађене баште са људским душама. Посебно порука у закључку овог рада да је важно борити се, не одустајати како би „наша душа постала као поље сунцоктета, окренута према сунцу и правим вредностима“. Веома лепо приказан поглед једног ученика на то како родитељска поука може да помогне у животу и укаже на прави начин борбе за животне вредности, потребе да се душа сачува од искушења мрака савременог света и доживи награду за праву борбу, истрајност и рад на себи, како би на крају тог трновитог пута била окренута једино истинским вредностима. Звоно Аутор рада под шифром Звоно фокусирао се на тему вредности православне породице, поука својих родитеља и поука највећег родитеља, Оца нашег. Поставља увод у састав наглашавајући да је породица темељ друштва а родитељи ослонац детета који му од првог корака пружају љубав и васпитање. У разради теме из мале цркве (породице) ауторка води читаоца са собом у већу породицу (Цркву). Објашњава да је тај пут резултат родитељских савета корисних за читав живот. Осликава своје прве кораке у цркви, посту, молитви, у које су је управо родитељи увели. Постепено, уводи читаоце у остале савете од родитеља примљене, на Божјим заповестима успостављене, које ће бити са њом читав живот. Препознаје сву тежину пређеног пута али и Циљ и награду за велики труд – Царство Небеско. „Пут није лак али заједно са љубављу и подршком родитеља – све је лакше“ – објашњава. Подвлачи значај савета свештеника и поука добијених на литиргији који је снаже да са смирењем прима све што се у животу бива, те да ће све проћи и да треба имати вере и поверења у Оца нашег који „за нас има најбоље планове“, како и закључује свој рад. Ово је лепа прича о личном искуству стеченом послушањем родитељских савета којима је уведена у веће савете, за цео живот, те да се Богу због животних недаћа треба обратити за поуку и помоћ јер ће Он наћи најбоље решење. Радови под називом Звездица123 и Камен123 су већ у првом кругу добили довољан број гласова за награду. Будући да је пет осталих радова – под шифрама 1804078, Весели маслачак 494, Ања1234, Сунцокрет и Звоно – имало по један глас, према утврђеној методологији рада консултован је један спољашњи члан жирија, који је међу њима одабрао трећи награђени састав. Задатак да изврши избор једног од пет наведених радова је имала професорка Биљана Пушкар, која је дала следеће образложење: Професорка Биљана Пушкар Награда „Професор Боривоје Јелић“, која се додељује за најбоље ученичке радове на тему породичних вредности и родитељства вишеструко обавезује и неизоставно тражи од жирија да се приликом избора најбољих радова обрати посебна пажња на правопис, садржај и стил којим је рад написан. Мени је припала част да од пет одабраних радова који су ушли у ужи избор, предложим један рад за 3. место. У складу са наведеним критеријумима одабрала сам литерарни састав који је потписан шифром Звоно. Овим радом заиста одзвањају звуци звона младости неискварене, чисте, невине, са одјеком мелодије која одише дубоком вером у праве вредности и етичке принципе, у Бога који доноси спас за све и породицу захваљујући којој смо такви какви јесмо. Аутор гради састав од општих постулата о породици, рођењу и цркви идући ка субјективном доживљају и рефлексији учења родитеља, старијих и вере, који ако се правилно схвате воде ка добру, хуманим односима међу људима и стварности која постаје разумљива и предвидљива. Након дешифровања од стране стручне комисије, које се врши у Средњој школи у Новој Вароши, радови ће, заједно са именима аутора и њиховим биографијама, бити објављени на званичној интернет презентацији Задужбине „Петар Мандић“. Преузето са https://www.teslamandic.org/sr/stipendije-prof-borivoje-jelic/prof-borivoje-jelic-ziri-mirjana-strbac-lela-markovic-olivera-djokic