Савиндан 2026.

Већ више од 800 година српска дражава и српски народ пред собом имају исписан и  означен  пут . То је пут којим се теже  проходи. Али је пут који даје смисао сваком ко се за њега  определи .

За тај пут треба стрпљења и трпљења, умне снаге  и отвореног срца за сваког човека,али и за оног који још није стасао да разуме. 

Пођимо, зато и ми као учитељи, и ви као ђаци, Савиним стопама ка Савином извору .

У име ученика и колектива Средње школе поздрављам све вас, уважени и драги гости, и захваљујем што сте данас са нама.

Ученицима и запосленима честитам славу свих школа са жељом да је још дуго с радошћу прослављамао заједно.

Данас свечано испраћамо у пензију професорку француског и латинског језика, која је пуне четири деценије  обављала предано и поштено свој позив.

У последњих 10 година колико сам директор установе, и то говорим због тога што могу да пратим и имам увид у њен рад, могу да кажем да је све послове које је обављала а било их је пуно, обављала са пажњом и одговорно и тачно извршавала све радне задатзке. То доказују и многобројне дипломе и признања које је само  у овој  деценији добила од разних стручних друштава, факултета и института.

Припремала је ђаке за окружна и републичка такмичења из француског језика, и њени ученици су доносили велике успехе. На тим такмичењима су освајали једно од прва три места.

Успешно је водила библиотечку секцију која је имала највећи број чланова, а као стручни сарадник библиотекар успоставила је многобројне манифестације у школи. Заједно са ученицима обележавала је многе значајне дане и датуме, као што су Национални дан књиге“Читајмо гласно“, Европски дан језика, Месец франкофоније, Светски дан поезије, Међународни дан матерњег језика Организовала је школску манифестацију Сајам књига, под различитим слоганима Живеле књиге, Ипак има Сајма књига,Повратак написаних, Реч је слободна. Твоја нова прича.

2018.године Друштво библиотекара Златиборског округа је на свом званичном сајту објавило активности библиотечке секције наше школе. Захвалница од Друштва школских библиотекара Србије стигла је и 2020.године. А затим и 2023.године за шест година успешне реализације програма „Читајмо гласно“. На 6.наградном конкурсу „Разгледница из школске библиотеке“ ученице наше школе су освојиле 1.и 3.место.а  на Скупштини Друштва школских библиотекара Србије професорки је уручена награда.

Успешно је водила хор и оркестар. Хор је из генерације у генерацију имао све више чланова, а свирале су се и певале следеће композиције и песме.Црвен цвете, Дечак и птица,:Милион ружа,Само да рата не буде, Јовано Јованке, Ко удара тако позно, Косовски божури, Тамо далеко,химна Боже правде, химна Светом Сави. Припремала је заједно са ђацима целокупни музички програм за сваку прославу Савиндана и Дана школе. Преко 50 ученика учествовавало је у хору и школском оркестру.

Поводом Месеца франкофоније, награде су се низале из године у годину. Овај конкурс је у организацији   Удружења професора француског језика а  у сарадњи са Француским институтом. Од 2020.године наши ученици су добијали награде за филмове на француском језику, најбоље преводе књижевних текстова, а професорка као њихов ментор сертификате и дипломе. На тим конкурсима под називом „Мој франкофони кутак“, „Мој колаж говори француски“, „ Мој сусрет са Малим принцом“професорки су уручене награде и дипломе најзначајних стручних друштава за успешну припрему ученика за такмичења. Стизале су и награде Филозофског факултета у Нишу и Новом Саду, Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу за неговање и слављење франкофоније.

На конкурсу Министарства просвете у сарадњи са Амбасадом Француске и Француским институтом „Сви заједно за родну равноправност“награђени су наши ученици којима је  професорка била ментор.

Министарство за европске интеграције  и Амбасада Републике Француске су за наградни конкурс Будућност Европе организовали пријем у Амбасади Француске у Београду за ученицу која је освојила специјални награду на тему Будућност Европе на француском језику, и њену професорку.

Приликом спољашњег вредновања школе од стране Министарства просвете професорка је добила најбољу  оцену и у потпуности остварене стандарде За свој рад.

Свети Владика Николај: О Светом Сави 

 Диван је Бог у светитељима Својим, певао је цар Давид уз харфу. Зар није Бог диван у свима делима Својим, у свима створењима Својим? Јесте, али је диван и предиван у светитељима Својим. Зар није Бог диван у милионима крштених Срба, кротких земљорадника, смерних подвижника, крстоносних мученика и војевода, кроз покољења и покољења? Јесте, али у роду србском најдивнији је Он у личности светог оца нашег Саве.

Налик на оно што је свети Патрик био за Ирце, свети Коломба за Шкоте, свети Мартин за Гале, свети Григорије Просветитељ за Јермене, света Нина за Грузине – био је свети Сава за Србе. Он се даје сравнити, и опет остати несравњив. Он, истина, није први посејао семе науке Христове у србски род, али је он први посејано семе оплевио, залио, оградио, и тиме добар плод обезбедио. Народ србски, истина, није био незнабожан у оне дане када се лик Савин засветлио у њему, али је имао у своме уму и срцу много незнабожног. Исправити ум једног народа и очистити срце његово, то се не може постићи само речју, но речју, делом и примером. Дивни кнез Растко Немањић није ни помишљао да исправља ум нити да чисти срце свога народа оне ноћи када, савладан љубављу Христовом, крете да испуни речи Христове: ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе, и узме крст свој, и иде за мном (Матеј 16, 24). Он је мислио и смерао да исправи свој сопствени ум и очисти своје сопствено срце. И то све ради тога, да би се удостојио неодољиве и непостижне љубави Христове, која је као јутарња зора свитала у души његовој и привлачила га к Себи. У томе је Савина дивота пред Господом. И зато што је он мислио и смерао само да исправи свој ум и очисти своје срце, дато му је доцније од Господа да ваистину речју и делом и примером исправља ум и чисти срце свога народа.

Христос рече, а Сава чу и смести у срце ове речи: као што Отац има љубав к Мени, и ја имам љубав к вама; будите у љубави мојој (Јов. 15, .9). Осветљен љубављу Христовом царевић Растко бегао је од власти и начелства над људима. Ко за тим жуди, празан је од љубави над љубављу.  Када су Немањине војводе дозивале Растка испод Горњег Русика, молећи, плачући, вичући, претећи, Растко се у то време на врх куле преобраћао у Саву. Као одговор на све покличе одоздо, који су га вукли земљи и свету, он баци кроз прозор доле један завежљај са својим кнежевским оделом и постриженом косом. То уместо речи. Стрижење косе најсимволичнији је чин при монашењу. Коса означава мисли човекове. Пострижење у монаха означава, да човек одсеца од себе све мисли о свету и светском. Баченим завежљајем пред војводе Растко је објавио своју смрт, а Сава свој живот. Осветљен љубављу Христовом свети Сава је бегао од власти и начелства над људима, и несравњено више волео служити него заповедати. Он се хрвао и мучио, да му дух задобије власт и начелство над телом, а Христос над духом. И успео је. У томе је Савина дивота пред Господом. Зато му је после од Господа дата власт и начелство над људима.

 Он је службовао и Грцима и Бугарима и Грузинима и Арапима; међу којима је кад био, тиме је и службовао са љубављу, са заносом љубави. Да га је Дух Свети упутио у Абиснију или Индију, он би исто тако и са том Љубављу службовао. Он је служио Србима, не као Србима, него као деци Христовој, деци љубави своје. Још како је служио! Двоструки царевић, прво по телу, па по духу, он се сагнуо до праха земнога, да из праха леђима својим диже народ србски ка небесима. Крунисани кнез цркве и некрунисани господар државе Сава је био слуга србском народу, највернији, најнеуморнији и највољнији слуга, каквог је овај народ имао за минулих осам векова. Но сву ту своју службу он је приносио пред ноге Христове као жртвени тамјан. А кад га је благодарни народ почео славити и величати као анђела свога, он се неспокојно обзирао камо да умакне. Но љубав његова није му увек отварала капију за исход из његове земље. Чега се то бојао победилац себе и људи? Бојао се, да му светска слава не поврати на главу оне пострижене власи, које је он са куле Русика бацио на земљу. Бојао се Сава, да га сујета овога света не обрати поново у Растка. Па не могући увек удаљити се из отаџбине, он се онда удаљавао од народа. Куда? У своју Свету Гору – у страхотну клисуру Студеничку, у неприступну испосницу своју, ујутну и пријатну једино за суре орлове и за његову небеску душу. Ни царевић Јоасаф није могао наћи у глуши Хималајској место одбојније за људе, а привлачније за духовне родитеље људи. У тој студеничкој глуши царска душа Савина могла је, бар за неко време, да се неузнемирено исповеда љубави својој и да се са метанијама и сузама моли њој за народ свој и за све народе Њене. Тим тајним сузним молитвама и метанијама пред Величанством Божијим Сава је чинио за свој народ онолико исто колико свеколиком јавном службом својом. И тако родољубље светога Саве стоји под светлошћу два ореола, човекољубља и Христољубља. Такво је уопште родољубље светитељско. Што њихово родољубље сазида, оно се вековима не руши. Такво родољубље стоји у служби наше вечне домовине и њихових непролазних вредности