Чланови историјске и рецитаторске секције су 21.октобра обележили Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.

Текст припремила ученица четвртог разреда Ана Јовановић, а песму „ Крвава бајка“ Десанке Максимовић рецитовале ученице Аурора Вејсиловић, Нејра Чичић, Ива Ранђеловић, Ана Јовановић и Андреа Маринковић.

 Дан сећања на српске жртве у Другом  светском рату

Србија данас обележава Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, установљен  Законом о државним и другим празницима, а обележава се као сећање на 21. октобар 1941. и крваву јесен. Те године немачке окупационе снаге извршиле су масовни ратни злочин над цивилима у Крагујевцу и широм Србије.

Немци су 20. и 21. октобра 1941. године у Крагујевцу стрељали више хиљада цивила у знак одмазде за убијених 10 и рањених 26 немачких војника после сукоба на путу између Крагујевца и Горњег Милановца. Међу 3000 стрељаних становника Крагујевца са околином било је 300 ученика средњих школа и шегрта као и 15 дечака чистача обуће. Најмлађе дете имало је само 11 година.

Догађај представља један од највећих злочина немачке војске у Другом светском рату, и један је од најтрагичнијих који се догодио на тлу Србије. Овим стрељањем дословно је примењена наредба тадашњег генерала Франца Бемеа од 10. октобра 1941. године, којом се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 Срба за рањеног.

Прво масовно стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 20. октобра 1941. године у 18 часова. Немачке оружане снаге су тог дана стрељале укупно 119 лица српске и јеврејске националности​. Међутим највеће стрељање грађана у Крагујевцу уследило је 21. октобра 1941. године. Тог дана Немци су извели 2.301 особу пред стрељачки строј код Централног гробља српске војске из 1914. и 1915. у Шумарицама. Цивиле су поређали у четири реда, а у сваком је било по 50 људи. Након стрељања Немци су пиштољем убијали оне који су остали рањени. 

Злочин у Крагујевцу остао је упамћен и по речима професора који је са својим разредом изашао на стријељање и рекао „Пуцајте, ја и даље држим час“. Милоје Павловић, професор и директор Мушке гимназије у Крагујевцу, 21. октобра 1941. одбио је понуду да му се спасе живот. Стао је у строј заједно са својим ђацима и са њима погинуо.

Франц Беме се суочио за оптужницом за масакр у Крагујевцу, међу оптужницама за друге ратне злочине​. Када се чинило да је његово изручење Југославији било неизбежно, Беме је извршио самоубиство скочивши са трећег спрата затвора у ком је био држан​.

Простор на коме је извршено стрељање претворен је у меморијални парк, Спомен-парк „Крагујевачки октобар“​, где се кроз разне манифестације одаје почаст жртвама​.