Интервју са директорком поводом Дана школе, 27. септембра Објављено 24. септембар 2023. Како је установљен 27. септембар као Дан школе и зашто је одабран баш овај датум?Које су, по Вашем мишљењу, вредности ове школе и оно по чему је она јединствена?Како је бити директорка ове школе? Колику одговорност, а колико задовољства доноси та улога?Каква је Ваша визија наше школе у будућности? Поштована и драга Невена,Велико ми је задовољство што ћу одговарати на овако лепа питања и учествовати у раду ваше секције. 1. Развој школства у нововарошком крају увек је био условљен економским и социјалним аспектима живота, али жеља за образовањем никада није посустајала. Проучавајући архивску грађу, а уз помоћ дивних људи који су сачували списе о школама у нашем крају, пред собом сам имала оригинални документ, односно Указ Краља Александра Првог Карађорђевића, који је, на позив просветних власти, 27.септембра давне 1923. године, у Новој Вароши отворио нижу четвороразредну гимназију. То није била гимназија коју ви данас похађате, и није била на овом месту, нити у овој згради. Али је овај датум означио почетак средњошколског образовања у Новој Вароши. Након првог отварања, уследиле су многе неприлике, попут сиромаштва, малог броја ученика, ратног и послератног прекидања рада, припајања Пријепољској гимназији, све до 1965/66. године ‒ када се наша Гимназија осамосталила, а 1969. године добила и своју зграду, у којој смо и данас. Техничка школа је, такође, прошла кроз бурну историју од занатско-шегртске школе од 1946. године, затим школе ученика у привреди, до Техничке школе од 1996. године. Једно време, обе ове школе биле су један образовни центар под називом Средња школа, и то је било 1987/88.године. У таквим околностима, у избору датума, најсигурније је кренути од почетка, а то је управо 27. септембар, као дан кад је рођено нововарошко средњошколско образовање. 2. Ви сте најважнија вредност ове школе. Без вас, шта би била школа! Зидови и празне клупе. Мислим да је епидемија корона вируса учинила да сагледамо које су најважније вредности: Дете! Човек! Ученик! Учитељ!Јединствена је по узајамном поверењу и поштовању ученика, наставника и родитеља. Можемо сада набрајати да имамо не знам колико кабинета и рачунара, или најсавременију спортску дворану, три зграде, много образовних профила… Јединственост се, ипак, огледа у времену које проводимо заједно, учећи једни од других, и ми од вас, као и ви од нас, у активностима у којима учествујемо сви заједно, у пуним клупицама у школском дворишту, у овим лепим ученичким радовима и успесима ученика и наставника који красе нашу школу. Јединственост је, како кажу сви они који су посетили нашу школу, у њеној топлини (смех, иако нам је често хладно). У људској топлини. 3. Велика је срећа када волите свој посао. Шта год да радите у животу, било да сте возач, банкар, рудар, да не помињемо лекаре… одговорност је саставни део сваког посла. Када сте свесни одговорности и озбиљности посла који обављате и желите да будете успешни, ви искуствено и природно градите вештине које вам помажу у превазилажењу препрека и проблема. Али, ако не волите то што радите, природно, не можете ни да развијете те вештине. Оне настају из љубави и жеље да нађете решење за проблеме који неминовно и настају у раду. Волим ову школу. Посвећена сам свим аспектима рада у њој, задовољство је велико када схватите да сте обавили неки важан посао, још сте задовољнији када сте заједно, са колегама, успели у нечему, а што доприноси вашем образовању и вашем осећају припадности овој школи. Директор треба да буде и добар психолог, да познаје људске карактере, да разуме развојну психологију младих, да живи један целокупан школски живот, а да би то успео мора да буде организационо способан. Уз подршку колега и сарадника, које не бих никад мењала, јер нема бољих, решавамо свакодневне, али и изненадне, тешке задатке. 4. Ја константно желим ту школу будућности. Школу која има визију будућности, односно: Хајде да припремимо ученике за живот и рад у 2030, 2050, и тако редом… Само таква школа може да испуни своју мисију. То ће бита школа у коју ђак са вољом долази, јер учи оно што воли, јер га рад и настава у њој подстичу да препознаје и развија способности, вештине и таленте које има, и да сви заједно, радимо на постизању максималних резултата, у том смислу. Школа која подстиче развој маште и мисли младог човека, не нудећи само готова решења, репродукцијом огромног броја података. Хајде да припремамо ове младе људе за живот! Данас је један основац и средњошколац оптерећен великим бројем предмета, садржаја, података, и ради више него иједан запослен човек који прима плату. Дете мора да има и своје слободно време, да истражује, да упознаје свет, да се креће ‒ да, баш то, јер овакав систем учења и школовања захтева вишечасовно седење, што проузрокује проблеме чак и у раним годинама одрастања. Размишљам о школи која освешћује младе људе у погледу очувања природе, неговања истине, и развијања хуманости. Из незнања уништавамо природу, не знамо како то све и на које начине загађујемо воду, реку, шуму, зашто је планета све топлија, зашто изумиру животиње… Даље, нисмо развили критички став да није све што нам се пласира истина. И треће, тако одвојени од природе, не разумевајући природне законе, отуђујемо се једни од других, почињемо да живимо као индивидуе чак и у соби пуној људи. Сажето, желим школу засновану на очувању природе и природних законитости, , истине и хуманости. Конкретно, за нашу школу, желим што више лабораторија, микроскопа, робота, савремених машина за природне, техничке науке, и ученике који ће уживати у истраживању. Затим, језичке радионице и креативно писање, чак и лепо писање, калиграфију, сусрете са писцима. Пријатељске спортске утакмице, хор и оркестар, ликовне колоније, мада, када сад ово набрајам, ми то све и имамо осим робота (смех)… Желим онда пуно, пуно ђака, задовољне ученике, наставнике и родитеље, јер, то је, у ствари, квалитет једне школе.