Ученички парламент Средње школе је обележио Међународни дан наставника и том приликом су ученици нацртали карикатуре појединих наставника, а ученица Неира Чичић је написала литерарни састав насловљен Људи великог срца.
Људи великог срца
,,…Што ти је глава паметнија, то ће ти леђима бити лакше…“ А ко ће ми леђима олакшати?
Она је храбра,
снажна, али и нежна,
издржљива,
способна,
вредна.
Она је и мајка,
и отац,
и сестра,
и другарица,
А и психолошкиња, по потреби, и библиотекар, и песник и новинар, и директорка која је некад била све претходно…
А и он је све то.
Он и она нису ликови из бајке, нити виле и чаробњаци, нити каква мистична бића. То су вам, пријатељи моји, професор и професорка. Гимназије, стручних предмета, основне школе у граду или на селу, или чак и у вртићу. Предавачи математике, физике, психологије, социологије, српског или хемије, или пак информатике и рачунарства, или неког машинског предмета… И то у једном човеку.
Они су људи великог срца, који не знају ни за умор, а ни за одмор. Оставивши своју децу, своје бриге и обавезе, долази ведра или ведар на час, и преноси своје знање.
Професор и професорка су мајка и отац меког срца, само они могу осам сати дневно чувати туђу децу, дајући им пуну своју пажњу, и љубав, и сво знање које поседују.
Давно смо научили да сабирамо и множимо, читамо и пишемо, неки и много пре школских клупа. Међутим баш у овим клупама смо сазнали како и тај неко, ко нам је до скоро био потпуни странац може постати битан актер у животу.
Ти људи великог срца, којима је други дом школа, а туђа деца као и сопствена, мила, упркос свему што исте те људе чека код куће, ту су, за све нас. За све дилеме и препреке. На помен њих самих треба устати и скинути капу са главе. Оваквим најлепшим, најхуманијим, али и најтежим послом не може да се бави свако, само онај који је Богом дан. Захваљујући њима глава нам је пунија, а леђима нам је лакше. Наши хероји и мали Богови на земљи.
Карикатуре и карикатуристи
