Поводом Светског дана наставника, 5. октобра, чланови новинарске секције обавили су три интервјуа са професорима који припадају различитим генерацијама. Кроз ове интервјуе научили смо нешто више о својим професорима и сазнали како свој посао види најмлађи професор у школи, али и они који памте нека другачија времена.
- Када сте и зашто почели да радите у школи?
У школи сам почео да радим давне 1973. године, и од тада па до данас школа је неколико пута мењала свој назив. 1978. године спојила се у тадашњи образовни центар „Хајро Хаџимуртезић“ са гимназијом „Пиво Караматијевић“ у једну школу, али 1972. године поново се раздвајају. Школа опет прелази у техничку школу и гимназију. 2018. године поново се спаја у једну школу, где имамо гимназију и образовне профиле средње стручне школе. Када сам почео да радим у овој школи, нисам ни слутио да ћу у њој радити пуних 40 година. То су биле године у којима је просветни радник био веома цењен у друштву. Како је време одмицало од тада, па до данас просветни радници су све мање цењени, налазе се на рубу егзистенције, примања су испод републичког нивоа, а све више су претрпани разним активностима, највише се баве оним за шта нису компетентни, а најмање за суштину, а то је образовање младих.
Најтежи период рада у школи су биле деведесете године, за време велике инфлације, ратова у бившој Југославији и време бомбардовања Србије. Поред тих година тежак је био и период 2020-2022. (времен короне). Тада су просветни радници морали да се прилагоде новим правилима, новим методама наставе, што је било веома напорно и тешко.
2. Да данас бирате посао, да ли бисте бирали професију којoм се бавите или нешто друго?
Ја сам завршио Факултет организационих наука у Београду и то није наставничко занимање, али игром случаја цео радни век сам провео у просвети, и то је један од тежих и обимнијих послова. Наставници су преоптерећени и када бих бирао опет, са садашњим размишљањем, не бих поново радио у образовању. Бавио бих се неким другим пословима. Али тада су била друга времена…
3. Да ли постоје неке занимњиве ситуације са којима сте се сустретали?
Током свог радног века у школи, као наставник, али и као директор Техничке школе у два мандата, сусретао сам се са разним изазовима и са разним искуствима и ситуацијама. Као директор школе сам морао превасходно да се бавим организацијом наставе и средствима. Било је ту и тешких и добрих ситуација.
4. Да ли можете упоредити ученике из осамдесетих година 20. века и данас?
Сматрам да су некадашњи ученици, у односу на садашње, били много другачији по понашању, васпитању и по одговорности. Данас, савремене технологије и друштвене мреже другачије васпитавају ученике. Често гледам ученике како не разговарају, већ се дописују мобилним телефоном, што уопште није добро, не само за ученике већ и за друштво.
5. Шта бисте Ви лично променили у данашњем образовању?
Тешко је одговорити на ово питање, али мислим да цео систем образовања у Србији није добар, требало би мењати законе који ће помоћи наставницима и ђацима да лакше обављају своје дужности, јер данас су наставници веома оптерећени стварима које уопште немају везе са образовањем, а тичу се којекаквих писанија по разним књигама, обрасцима, дневницима – то их спутава да се посвете ономе чега би требало да буде највише, а то је рад са ученицима и рад на часу. На том пољу би требало нешто променити.