Упознајмо наше професоре, 1. део

Поводом Светског дана наставника, 5. октобра, чланови новинарске секције обавили су три интервјуа са професорима који припадају различитим генерацијама. Кроз ове интервјуе научили смо нешто више о својим професорима и сазнали како свој посао види најмлађи професор у школи, али и они који памте нека другачија времена.

1. Када сте и зашто почели да радите у школи?

У школи сам почео да радим давне 1973. године, и од тада па до данас школа је неколико пута мењала свој назив. 1978. године спојила се у тадашњи образовни центар „Хајро Хаџимуртезић“ са гимназијом „Пиво Караматијевић“ у једну школу, али 1972. године поново се раздвајају. Школа опет прелази у техничку школу и гимназију. 2018. године поново се спаја у једну школу, где имамо гимназију и образовне профиле средње стручне школе. Када сам почео да радим у овој школи, нисам ни слутио да ћу у њој радити пуних 40 година. То су биле године у којима је просветни радник био веома цењен у друштву. Како је време одмицало од тада, па до данас просветни радници су све мање цењени, налазе се на рубу егзистенције, примања су испод републичког нивоа, а све више су претрпани разним активностима, највише се баве оним за шта нису компетентни, а најмање за суштину, а то је образовање младих.

Најтежи период рада у школи су биле деведесете године, за време велике инфлације, ратова у бившој Југославији и време бомбардовања Србије. Поред тих година тежак је био и период 2020-2022. (времен короне). Тада су просветни радници морали да се прилагоде новим правилима, новим методама наставе, што је било веома напорно и тешко.

2. Да данас бирате посао, да ли бисте бирали професију којoм се бавите или нешто друго?

Ја сам завршио Факултет организационих наука у Београду и то није наставничко занимање, али игром случаја цео радни век сам провео у просвети, и то је један од тежих и обимнијих послова. Наставници су преоптерећени и када бих бирао опет, са садашњим размишљањем, не бих поново радио у образовању. Бавио бих се неким другим пословима. Али тада су била друга времена…

3. Да ли постоје неке занимњиве ситуације са којима сте се сустретали?

Током свог радног века у школи, као наставник, али и као директор Техничке школе у два мандата, сусретао сам се са разним изазовима и са разним искуствима и ситуацијама. Као директор школе сам морао превасходно да се бавим организацијом наставе и средствима. Било је ту и тешких и добрих ситуација.

4. Да ли можете упоредити ученике из осамдесетих година 20. века и данас?

Сматрам да су некадашњи ученици, у односу на садашње, били много другачији по понашању, васпитању и по одговорности.  Данас, савремене технологије и друштвене мреже другачије васпитавају ученике. Често гледам ученике како не разговарају, већ се дописују мобилним телефоном, што уопште није добро, не само за ученике већ и за друштво.

5. Шта бисте Ви лично променили у данашњем образовању?

Тешко је одговорити на ово питање, али мислим да цео систем образовања у Србији није добар, требало би мењати законе који ће помоћи наставницима и ђацима да лакше обављају своје дужности, јер данас су наставници веома оптерећени стварима које уопште немају везе са образовањем, а тичу се којекаквих писанија по разним књигама, обрасцима, дневницима – то их спутава да се посвете ономе чега би требало да буде највише, а то је рад са ученицима и рад на часу. На том пољу би требало нешто променити.